Пређи на садржај

Amnesiac

С Википедије, слободне енциклопедије
Amnesiac
Студијски албум: Radiohead
Издат30. мај 2001. (2001-05-30)
Снимљен4. јануар 1999. − 18. април 2000.
Студио
  • Guillaume Tell
  • Medley
Жанр
Трајање43:57
Издавач
Продуцент
Дискографија
Kid A
(2000) 		Amnesiac
(2001) 		Hail to the Thief
(2003)
Синглови с албума Amnesiac
  1. Pyramid Song
    Објављен: 16. мај 2001
  2. Knives Out
    Објављен: 6. август 2001

Amnesiac је пети студијски албум енглеске рок групе Radiohead. Објављен је 4. јуна 2001. у Уједињеном Краљевству, а у Сједињеним Америчким Државама 5. јуна 2001, у периоду када је бенд већ био у фази одступања од гитарског алтернативног рока деведесетих ка експерименталнијој, студијски усмереној естетици.[1][2] На британском тржишту албум је изашао за Parlophone, док је у САД објављен за Capitol.[3]

Иако је изашао мање од годину дана после Kid A, албум није конципиран као додатак већ као засебно издање. Материјал је, међутим, настајао у истом периоду и током истих студијских сесија као и Kid A током 1999. и почетком 2000. године, што је трајно обележило његову рецепцију. Део публике и критике слушао је албум у односу према претходном и третирао га као наставак.[4] По жанровском профилу Amnesiac се најчешће сврстава у алтернативни рок, експериментални рок и сродне инди електронске жанрове, при чему је нагласак на текстури звука, необичним аранжманима и продукцијским решењима, а не на класичној рок структури песме.[2][5]

Поред синтисајзера и специфичног студијског аранжмана, албум је препознатљив и по моментима у којима се уочавају разни жанрови попут електронике, класичне музике 20. века, краутрока или на пример, у завршници албума кроз Њу Орлеанс џез осећа се дух дувачке секције у песми Life in a Glasshouse.[4] Промоција издања ослањала се на синглове, пре свега Pyramid Song и Knives Out, који су представљени као главни синглови уочи изласка албума.[1] Датум изласка издања Pyramid Song као самосталног издања бележи се крајем маја 2001, што се уклапа у стратегију постепеног увођења публике у атмосферу албума пре његовог пута у продају.[6]

Amnesiac је имао запажен комерцијални учинак и достигао је прво место на британској листи албума, док се у САД наводи да је стигао до другог места.[3] Поред тога, визуелни идентитет и физичка издања албума добили су и институционално признање. Специјално лимитирано издање награђено је на 44. додели Греми награда у категорији Best Recording Package.[7] Деценијама касније, Amnesiac је поново контекстуализован кроз реиздање Kid A Mnesia (2021), које је окупило Kid A и Amnesiac као јединствен пакет, уз избор Б страна, алтернативних верзија и студијских материјала из истог периода.[4]

Позадина

[уреди | уреди извор]

Након исцрпљујућег периода промоције и турнеја за OK Computer, Radiohead су ушли у фазу креативне и личне исцрпљености, уз јак притисак очекивања да следеће издање буде још један велики рок албум. Уместо наставка у правцу гитарског алтернативног рока, бенд је почео да тражи нови студијски стил који би избегавао познате рок елементе и ослањао се на текстуру звука, ритмичке експерименте и продукцијска решења која су се ослањала на електронику и неконвенционалне аранжмане.[8][9]

У том контексту започет је дуг и испрекидан процес рада у студију од јануара 1999. па све до априла 2000. године са продуцентом Најџелом Годричом, током ког је снимљена велика количина материјала. Тај скуп је касније подељен на два засебна издања: Kid A (2000) и Amnesiac (2001).[4][10] Каснији осврти на те сесије описивали су их као процес у ком су идеје често настајале у фрагментима и варијантама, а затим се прекрајале у складу са продукцијским приступом и одабиром коначне форме албума.[9]

Иако је Amnesiac настао из истог студијског периода као и Kid A, чланови бенда су одбацивали тумачење да је реч о пукој компилацији одбачених снимака. У профилу за The New Yorker забележена је реакција Фила Селвеја на питање које је имплицирало да је реч о outtakes материјалу, што је у каснијим текстовима постало често цитирана илустрација ставa да албум треба посматрати као засебну целину, а не као додатак претходнику.[8] Одлука да се материјал не објави као двоструки албум, већ као два одвојена, допринела је и томе да се Amnesiac у јавности обликује као друга страна исте креативне фазе — сродан по продукцијском и естетском приступу, али различит у распореду и тежишту песама.[10] Паралелно, део песама је већ био познат публици из живих извођења и циркулације снимака, што је појачало очекивања о томе како ће студијске верзије звучати и како ће бити уклопљене у целину албума.[4]

Током првих месеци 2001. албум је постепено најављиван кроз медијске информације и промотивне активности. На South by Southwest фестивалу у Остину (март 2001) организована су преслушавања која су у извештајима описивана као први јаснији увид у нови материјал, а почетком маја појављивале су се најаве о турнеји која ће пратити издање.[11][12] У истом периоду, програм KCRW је најављивао разговор са Колином Гринвудом и Едом O’Брајеном о креативном процесу и студијским сесијама које су обухватиле материјал за оба албума.[13]

Снимање и продукција

[уреди | уреди извор]

Amnesiac је сниман паралелно са материјалом за Kid A, током дугог и фрагментисаног студијског периода који је трајао отприлике од 1999. до 2000. године, уз повремене паузе и промене локација.[8] Снимање је вођено без класичне рок логике албум–сингл–турнеја, већ као отворен процес у ком су се идеје развијале споро, у сегментима, и често се враћале на почетак.[9] Такав радни режим био је директно повезан са намером бенда да избегне понављање приступа који је доминирао у ери OK Computer и да се фокус пребаци на звук, атмосферу и продукцијску конструкцију као равноправан композициони елемент.[5]

Хамфри Лителтон појавио се на нумери Life in a Glasshouse као гост

Према више извора из периода промоције, језгро снимања је обављено у више студија у Европи, укључујући студио Guillaume Tell у Паризу, Medley Studios у Копенхагену, као и простор који је бенд користио у околини Оксфорда.[14] У ретроспективним освртима на овај период често се истиче да су Kid A и Amnesiac настали као један велики збир снимака и скица, који је на крају подељен у два албума како би се избегла претенциозност и помпа двоструког издања, али и зато што су песме тражиле другачији редослед и динамику слушања.[4]

Алекс Рос је на профилу за The New Yorker забележио да су Radiohead у тој фази паралелно живели у режиму турнеја и студијских пројеката, користећи преносиву опрему и лаптопове за снимање и бележeње идеја у ходу и ван класичног студијског окружења, што је додатно подстицало колажну и монтажну природу материјала.[8] Ова врста мобилног студија и накнадне монтаже допринела је да се део песама гради из слојева, петљи и обрада, а не искључиво из свирања уживо.[9][4]

Кључна фигура продукције за сав материјал био је Најџел Годрич, са којим су Radiohead сарађивали на The Bends и OK Computer; међутим, у овом периоду улога продуцента се проширила на селекцију завршних верзија песама, рад са текстурама, монтажу и довршавање песама које су често постојале као низ недовршених скица.[9] У интервјуима из 2001. чланови бенда су овај период описивали као стално колебање између два екстрема: класичног бендовског приступа где сви у просторији и супротне крајности у којој се музика производи у студију кроз обраду и конструкцију аранжмана.[15] Каснији критички осврти управо у тој напетости виде један од разлога што Amnesiac делује разноликије по карактеру песама: део материјала звучи живље, док други део наглашава студијску манипулацију и необичне звучне изборе.[5][4]

У односу на ранији звук групе Radiohead, на Amnesiac је приметан већи број различитих инструмената и аранжманских техника. Употреба клавира као носећег инструмента у појединим нумерама, електронски звукови, као и оркестрације које је припремао Џони Гринвуд.[8][9] У појединим песмама, оркестарске деонице су снимане у специфичном акустичном простору Dorchester Abbey у Оксфордширу, што је допринело препознатљивој црквеној дубини и резонанци у звучној слици.[16]

Посебан случај у продукцијском смислу представља нумера Life in a Glasshouse, чији снимак укључује сарадњу са Хамфријем Лителтоном и његовим саставом, што је у оквиру албума функционисало као стилски наглашен завршетак и одмак ка џез аранжманима.[17] Иако се Amnesiac често посматра као албум настао из вишка материјала, критика је већ у време изласка наглашавала да продукција није само паковање преосталих снимака, већ селекција и уређење материјала у засебну драматургију, са сопственим ритмом, бојом и завршним ефектом.[5][4]

Музика и стил

[уреди | уреди извор]

Amnesiac је у критикама најчешће описиван као спој алтернативног рока, електронике и експерименталног рока, али са наглашеним упливима џеза и студијске конструкције звука који га удаљавају од класичне рок музике гитара–бубањ–рефрен.[2][18] Уместо да делује као јединствен концепт, албум се често тумачи као намерно ломљена целина. Песме се крећу од пригушених балада до нервозних, ритмички померених и звучно обрађених минијатура, при чему је расположење махом суморно, али се емоционална тежина постиже различитим средствима — од боје инструмената до монтаже и третмана вокала.[18][19][5]

Џони Гринвуд је на албуму користио и Мартеноове таласе

Једна од кључних одлика стила на Amnesiac јесте то што рок елементи нису увек носиоци форме, већ понекад постају само још један слој у текстури. The Guardian је већ у време изласка указивао на ширину утицаја и то како поједине песме комбинују препознатљиве жанровске трагове са намерним подривањем очекивања. На пример, Knives Out као композиција са гитарским фигурама које асоцирају на британски инди рок, или I Might Be Wrong која полази од јачег рифа, али га подређује ломљивом вокалу и суморној атмосфери.[18] У ретроспективном тексту The Atlantic је разликовао Amnesiac од хладнијег утиска Kid A наглашавајући да овај албум чешће делује мочварно и магловито, са неугодним акордијским склоповима и ритмовима који као да клизе испод песме уместо да је гурају напред.[19]

Ритам и електронски детаљи на албуму често делују као главни драматуршки механизам. Песме попут Packt Like Sardines in a Crushd Tin Box и Pulk/Pull Revolving Doors граде утисак механичности кроз програмиране ударце, металичне перкусије и индустријске пулсације, што се у критикама тумачило и као свесно одбијање катарзичног рок експлозивног врхунца који је некада био очекиван од бенда.[19] У том смислу, продукцијски третман вокала (филтери, деформације, скривена дикција) и звучни детаљи (кратки шумови, тонски импулси, пригушене резонанце) нису пука декорација, већ средства да песме остану у стању напетости, као да стално обећавају разрешење које намерно одлажу.[5] Овај аспект је био занимљив и академским интерпретацијама које Amnesiac посматрају кроз однос технологије, аутентичности и постмодерне мешавине стилова у популарној музици.[20]

Најчешће анализирана нумера у контексту ритма је Pyramid Song, чији привидно неухватљив ритам дуго изазива различита тумачења. Од сложених комбинација мера до читања као свинга осећаја који постаје јасан кад уђу бубњеви. Научни рад Music Theory Online подробно документује управо тај феномен: како метричка двосмисленост у песми производи снажан ефекат учешћа слушалаца, јер различита бројања воде различитим доживљајима и кретања унутар исте нумере. Управо овде се види једна од карактеристика Amnesiac. Техничка необичност није постављена као демонстрација, већ као средство да се песма осети као ритуал што је критика често повезивала са суморним тоновима клавира, пригушеном драматиком и оркестарским бојама у позадини.[21][22]

Џез је друга велика стилска одлика албума али не као површни украс, већ као начин фразирања, хармоније и атмосфере. The Guardian је већ 2001. наглашавао широк спектар утицаја, укључујући џезиране акорде и постепене градације које се користе да се створи осећај огорчене елегије (нпр. у You and Whose Army?), док је Drowned in Sound препознавао smoky jazz club у песмама попут Dollars & Cents и посебно у финалу Life in a Glasshouse.[18][21] У критици Pitchforkа, Life in a Glasshouse је описана као намерно гађање архаичнијег џез-звука са асоцијацијама на њуорлеански погребни марш, што је на нивоу албума функционисало као стилски екстрем управо зато што је толико другачије у односу на електронске и полу индустријске сегменте који му претходе.[5] Тај судар стилова, механички импулс и дувачка храпавост, хладна обрада и топла резонанца простора је један од разлога што се Amnesiac у ретроспективи чита као албум који више личи на збир различитих сценографија немира него на класично заокружен жанровски производ.[19][5][2]

Текстови и теме

[уреди | уреди извор]

Иако је Amnesiac настао у истим студијским сесијама као Kid A, слика албума у критичким читањима често делује фрагментарно и раскомадано. Уместо јасне приче доминирају кратке сцене, прекиди и асоцијативни искази који пре граде атмосферу него што је објашњавају.[5] У ретроспективним освртима на еру Kid A/Amnesiac наглашава се да је Том Јорк у том периоду све чешће одустајао од кохерентног рок наратива у корист текста који функционише као колаж утисака и мотива, остављајући слушаоцу да значења реконструише на основу понављања, тона и контекста песме.[4][23]

Једна од често истицаних тематских линија је критика односа моћи, тржишне логике и корпоративне културе савременог живота, од опште атмосфере притиска и надзора до конкретнијих алузија у појединим песмама.[24] Маријан Тејтом Лец у књизи о Kid A и Amnesiac тумачи оба издања као отпорне варијанте концепт албума које се намерно опиру очекиваним поп-рок формама и које део своје драматургије заснивају на осећају отуђења, нелагоде и критичком односу према доминантним наративима касног капитализма.[25] Новинарски профили из периода изласка албума такође бележе да је бенд у то време све отвореније говорио о антиглобалистичким и анти корпоративним ставовима, који су се преливали и у естетику пројекта шире од саме музике.[8]

Критика је у време изласка приметила да Amnesiac често клизи из интимног у јавно-политичко и назад. Поједине нумере граде утисак личне исцрпљености, параноје или дезоријентације, док друге сугеришу неповерење према институцијама и логици моћи.[5] У појединим тумачењима наглашава се и да су одређене песме настајале под утицајем књижевности и филма, али да се ти импулси на албуму појављују више као ехо и атмосфера него као директна прерада радње.[4]

Облик лирског исказа на албуму уско је повезан са продукцијским поступцима. Вокал је на више места намерно замућен, филтриран или постављен у миксу тако да делује као још један инструмент, што појачава утисак непоузданог сведока који говори изнутра, али без потпуне контроле над сопственим исказом.[5] Управо тај спој фрагментарних текстова и студијски конструисаног звука често је узиман као један од разлога што Amnesiac у ретроспективи делује истовремено лично и друштвено. Осећај стезања, надзора и нестабилности може се читати као приватно стање, али и као одраз ширег културног момента почетка 21. века.[4][24]

Омот и визуелни идентитет

[уреди | уреди извор]

Визуелни идентитет албума Amnesiac настао је у оквиру дугогодишње сарадње између фронтмена групе Тома Јорка и уметника Стенлија Донвуда, који су се упознали још током студија и од средине 1990-их заједно граде препознатљиву визуелну пратећу причу уз издања бенда.[26][27] У периоду у коме су паралелно настајали материјали за Kid A и Amnesiac, њихов рад није био сведен на једну слику за омот, већ на велики скуп скица, карактера, фрагмената текста и визуелних мотива који су се временом кристалисали у коначно паковање и пратећи промотивни материјал.[28] Према сведочењу Донвуда, кључни део процеса подразумевао је интензивно сакупљање и рециклирање материјала из свакодневице попут исечака из новина, белешки, дијаграма и цртежа, који су се лепили у свеске и касније претварали у колаже и визуелне целине. Тај приступ је био повезан са атмосфером прелаза миленијума и осећајем политичке и културне нелагоде, што се огледало и у естетици која често делује као мешавина документа, албума сећања и намерно оштећеног архива.[29]

У тој широј визуелној мрежи посебно место заузимају мотиви простора и дезоријентације попут пејзажа, лавирината, мапа, као и фигуре који се провлаче кроз више радова. Јорк је касније говорио о личној креативној блокади након периода OK Computer, док Донвуд описује како су ти психолошки и друштвени притисци подстицали интензиван, понекад хаотичан рад.[27][29] У разговору поводом архивирања и реиздања ове ере, двојац је експлицитно помињао да су се током рада појављивали различити наративи и симболи укључујући и идеју минотаура, без унапред фиксираног концептуалног плана, већ као резултат постепеног таложења материјала и асоцијација.[28]

Поред стандардних издања, посебну пажњу привукло је специјално паковање, замишљено као тврдоукоричена футрола у стилу библиотечке књиге, што је продужило основну тему албума као изгубљеног документа који се поново отвара и чита.[30] Управо је ово издање награђено Гремијем у категорији за Best Recording Package.[7][31] Значај визуелног аспекта ове фазе додатно је истакнут током каснијих архивских пројеката и изложби. Уз најаве реиздања материјала из периода Kid A/Amnesiac, наглашавано је да се велики део уметничке грађе попут слика, скица, варијација омота и пратећих радова посматра као паралелни наратив уз музику, укључујући кратки документарни формат у коме Јорк и Донвуд директно коментаришу настанак омота и визуелних решења.[27]

Објављивање и промоција

[уреди | уреди извор]

Након што је Kid A био пуштен у оптицај без класичног сингл циклуса, Radiohead су код Amnesiac свесно ушли у видљивију промотивну фазу. Албум је најављен почетком 2001, уз јасне сигнале да ће издање имати традиционалнију медијску подршку и турнеју, али и да ће се значајан део кампање ослонити на интернет публику и директну комуникацију са фановима.[32][33] У Великој Британији албум је дебитовао на првом месту званичне листе албума (10–16. јун 2001).[34] У САД-у је стартовао на другом месту Billboard 200, уз прву недељу од око 231.000 продатих примерака, што је праћено као један од најјачих комерцијалних улазака бенда у тој ери.[35][36]

Кампања је рано повезана са турнејом. Уочи изласка, Billboard је најавио први пакет северноамеричких датума као подршку албуму, што је означило повратак бенда на америчке бине после неколико година без класичне америчке турнеје.[37] Истовремено, медији су као специфичност истицали да се продаја карата и узбуђење у великој мери ослањају на интернет умрежавање фанова и брзо ширење информација без традиционалног оглашавања, што је у британској штампи описивано као освајање Америке из прикрајка.[38][33]

Синглови

[уреди | уреди извор]

Водећи сингл Pyramid Song објављен је у мају 2001. и означио је прво велико сингл издање Radiohead након периода у коме Kid A није имао класичне комерцијалне синглове. У Великој Британији је достигао 5. место на званичној листи синглова.[39] Песма је добила и упечатљив анимирани спот студија Shynola, који је коришћен као кључни промотивни материјал током прве фазе кампање.[40]

Други велики сингл из Amnesiac циклуса био је Knives Out. На британској листи синглова достигао је 13. место, а његову промоцију је додатно појачао спот у режији Мишела Гондрија, који је привукао пажњу и ван уских оквира музичке штампе.[41][42] Поред главних синглова, песма I Might Be Wrong је у оквиру промоције добила више видео реализација, што се уклопило у праксу бенда да визуелне радове третира као паралелни наратив уз музику, а не као пуку телевизијску рекламу за песму.[43][44] Крајем 2001, у оквиру ширег промотивног пакета, објављен је и посебно наручен анимирани видео који спаја материјал за Pulk/Pull Revolving Doors и Like Spinning Plates, о чему је извештавао NME.[45]

Том Јорк на концерту са бендом (2001)

Турнеја

[уреди | уреди извор]

Турнеја повезана са Amnesiac периодом била је планирана као наставак шире фазе у којој су Radiohead, после радикалног заокрета на Kid A/Amnesiac, морали да преведу студијске, често електронски конципиране аранжмане у концертни формат. Медији су још у пролеће 2001 најављивали да ће први северноамерички датуми уследити убрзо по изласку албума, што је бенду донело повратак на америчке турнеје и веће просторе.[37][46] Како се интересовање повећавало, распоред је прошириван: Billboard је, на пример, почетком маја извештавао о додавању нових северноамеричких датума у оквиру кампање за албум.[47]

Само отварање турнеје третирано је као важан промотивни догађај. Billboard је забележио да је амерички сегмент кренуо 18. јуна 2001. у околини Хјустона, као прва велика северноамеричка турнеја бенда после више година.[48] У концертним извештајима се наглашавало да је наступе карактерисала необична равнотежа између живог бендовског стила и слојева који су у студијским верзијама звучали као да су једва преносиви на бину. The Guardian је, рецимо, у репортажи са концерта у Лондону приметио како песме које делују као да пркосе живом извођењу добијају нови живот кроз инструменталне флертове, ритмичко ослобађање и динамичнији рад бубњева и баса.[49]

Промотивни покретач турнеје је, по бројним извештајима, делимично пребачен на интернет заједницу. Информације су се шириле директно међу фановима, док је традиционални маркетинг попут плаката и масовних реклама био у другом плану. Управо то је The Observer у августу 2001 истицао као необичан модел, низ распродатих концерата и осећај таласа који се ширио онлајн, а не кроз класичне канале.[38] У том контексту се често наводи и раније медијско експериментисање са дигиталним каналима комуникације, што је Billboard већ у априлу 2001. године третирао као део ширег плана да се база фанова активира изнутра, а не путем традиционалног оглашавања.[33]

Кључна карактеристика летњег дела америчке турнеје било је свирање на великим, отвореним просторима, где је бенд морао да одржи интимност материјала из Amnesiac у контексту масовног амфитеатарског догађаја. У једном од већих концертних извештаја са западне обале, San Francisco Chronicle је нагласио да је група звучала величанствено у огромном простору и да су семплови и петље појачавали класичну основу бенда (бас, гитара, бубањ), уместо да је потискују.[50] Са друге стране, осврти са каснијих великих датума у Лос Анђелесу наглашавали су како је публика на отвореним концертима читала песме као емоционалне химне, што је у извештају Variety истакнуто као важан део доживљаја.[51]

Поред северноамеричког сегмента, промотивна прича 2001. снажно је везана и за велике британске наступе, укључујући повратак кући у Оксфорду, који је у концертним извештајима описиван као масовни локални догађај са јаком симболичком тежином за бенд и публику.[52][53] У ретроспективи, значај ове турнеје није само у директној промоцији Amnesiac, већ и у томе што је управо кроз свирке уживо материјал из ере Kid A/Amnesiac добио други живот. Песме које су у студију често грађене као колажи текстура, петљи и обраде, у концертном окружењу су се чешће читале као динамични, бендовски комади што је у јавном доживљају помогло да се та ера учврсти као целина, а не као низ студијских ексцеса.[49][38]

Реакција јавности

[уреди | уреди извор]
Професионални рејтинг
Збирни резултат
ИзворРејтинг
Metacritic75/100
Резултати
ИзворРејтинг
AllMusic4.5/5 звездица
Entertainment WeeklyC+
The Guardian4/5 звездица
Los Angeles Times3.5/4 звездице
NME8/10
Pitchfork9/10
Q4/5 звездица
Rolling Stone3.5/5 звездица
The Rolling Stone Album Guide4.5/5 звездица
Spin7/10

Након што је Kid A (2000) поделио део публике и критике, Amnesiac је дочекан са очекивањем да ће Radiohead ублажити експериментални приступ и вратити се традиционалнијем рок формату. У пракси, реакције су биле углавном позитивне, али су се рано издвојиле две линије тумачења. Једна која је албум читала као логичан наставак естетике започете на Kid A, и друга која га је видела као мање кохерентну, фрагментарнију целину насталу из истог периода рада.[5][54] На сајту Metacritic, албум има оцену у оквиру категорије углавном повољно, што се често наводи као сигнал широког консензуса да је реч о снажном издању, мада не нужно и о делу које је у тренутку објављивања имало истоветан статус важног догађаја као Kid A.[55] Део британске штампе је наглашавао да албум није још један Kid A и да поседује сопствену драматургију и темперамент, при чему су поједини критичари истицали већу различитост у односу на претходника.[56] Насупрот томе, део америчке критике је албум читао као наставак исте ере преображаја и као издање које упорно избегава једноставне жанровске и маркетиншке ознаке.[57]

Истовремено, понављала се и примедба да албум понекад делује као колаж различитих идеја, што је био чест аргумент оних који су га стављали у сенку Kid A, чак и када су истицали појединачне врхунце.[2] С временом, рецепција је постајала нијансиранија: уместо да се Amnesiac посматра као пратећи материјал Kid A ере, део критике је све чешће истицао његову унутрашњу разноликост као кључну врлину, посебно у контексту ретроспектива и каснијих архивских пројеката.[4][58]

Албум је ушао у ужи избор за Mercury Prize 2001. године, што је додатно потврдило да је, упркос полемикама око приступачности и форме, критички третиран као једно од кључних британских издања године.[59] Поред тога, специјално лимитирано издање албума добило је Греми у категорији Best Recording Package, што је на нивоу индустрије истакло значај визуелног аспекта ере Amnesiac.[7] У годишњим прегледима и листама, Amnesiac се појављивао као високо рангирано издање. Pitchfork га је уврстио у свој избор најбољих албума 2001. године.[60]

Комерцијално, Amnesiac је потврдио позицију бенда стечену крајем деведесетих и почетком двехиљадитих. У Уједињеном Краљевству достигао је 1. место на листи албума, што је пратило интензивно медијско праћење сваког већег Radiohead издања у тој фази каријере.[3] У САД је Billboard известио да је албум у првој недељи продаје остварио око 231.000 продатих примерака, што је истицано као снажан резултат за неконвенционалан рок албум у мејнстрим дистрибуцији тог доба.[35]

Списак нумера

[уреди | уреди извор]

Аутор(и) свих текстова и песама: Radiohead. 

Amnesiac списак песама
№ Назив Трајање
1. Packt Like Sardines in a Crushd Tin Box   4:00
2. Pyramid Song   4:49
3. Pulk/Pull Revolving Doors   4:07
4. You and Whose Army?   3:11
5. I Might Be Wrong   4:54
6. Knives Out   4:15
7. Morning Bell/Amnesiac   3:14
8. Dollars and Cents   4:52
9. Hunting Bears   2:01
10. Like Spinning Plates   3:57
11. Life in a Glasshouse   4:35
Укупно трајање:
43:57

Особље

[уреди | уреди извор]

Додатни музичари

[уреди | уреди извор]
  • Хамфри Лителтон — труба
  • Џими Хестингс — кларинет
  • Пит Стрејнџ — тромбон
  • Пол Бриџ — контрабас
  • Адријан Мекинтош — бубњеви
  • The Orchestra of St. John’s, Smith Square — оркестар
  • Џон Лубок — додатни диригент

Продукција и техничко особље

[уреди | уреди извор]
  • Најџел Годрич — продукција, инжењеринг, микс
  • Radiohead — продукција
  • Џерард Наваро — асистент инжењера
  • Греме Стјуарт — асистент инжењера
  • Дан Греч Маргарет — инжењер
  • Џони Грунвуд — аранжман

Листе

[уреди | уреди извор]

Недељне листе

[уреди | уреди извор]
Недељни пласман албума Amnesiac (2001)
Листа (2001) Највиша позиција
Аустралија (ARIA Albums Chart) 2[61]
Аустрија (Ö3 Austria – Alben) 1[62]
Белгија (Ultratop – Flanders) 4[63]
Белгија (Ultratop – Wallonia) 3[64]
Канада (Billboard Canadian Albums) 1[65]
Данска (Hitlisten – Albums) 2[66]
Холандија (Album Top 100) 3[67]
Финска (Suomen virallinen lista) 1[68]
Француска (SNEP – Albums) 2[69]
Немачка (Offizielle Top 100) 2[70]
Јапан (Oricon Albums Chart) 6[71]
Ирска (IRMA – Albums) 1[72]
Италија (FIMI – Albums) 2[73]
Нови Зеланд (RMNZ Albums Chart) 1[74]
Шкотска (OCC – Scottish Albums) 1[75]
Шведска (Sverigetopplistan – Albums) 4[76]
Швајцарска (Schweizer Hitparade – Albums) 6[77]
Уједињено Краљевство (OCC – UK Albums Chart) 1[78]
Сједињене Америчке Државе (Billboard 200) 2[79]

Годишње листе

[уреди | уреди извор]
Годишњи пласман албума Amnesiac (2001)
Листа (2001) Позиција
Белгија (Ultratop – Wallonia) 77[80]
Холандија (Jaaroverzichten – Album Top 100) 88[81]
Француска (SNEP – Top Albums de l’année) 56[82]
Уједињено Краљевство (OCC – End of Year Album Chart) 80[83]
Сједињене Америчке Државе (Billboard 200 – Year-End) 139[84]

Сертификати

[уреди | уреди извор]
Сертификације
Регион Сертификат Сертификованих/продатих јединица
Француска (SNEP) Златни 100.000*[85]
Уједињено Краљевство (BPI) Платинум 331.000[86]
Сједињене Америчке Државе (RIAA) Златни 500.000^[87]
Канада (Music Canada) Платинум 100.000^[88]
Европа (IFPI) Платинум 1.000.000*[89]

* Продаја на основу сертификата. ^ Испоруке на основу сертификата.

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „All surprises: Radiohead and the art of the unconventional album release”. The Guardian (на језику: енглески). 2. 5. 2016. Приступљено 11. 1. 2026. 
  2. ^ а б в г д „Amnesiac – Radiohead”. AllMusic (на језику: енглески). Приступљено 11. 1. 2026. 
  3. ^ а б в „AMNESIAC – RADIOHEAD”. Official Charts Company (на језику: енглески). Приступљено 11. 1. 2026. 
  4. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л „Radiohead: Kid A Mnesia Album Review”. Pitchfork (на језику: енглески). 5. 11. 2021. Приступљено 11. 1. 2026. 
  5. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к „Radiohead: Amnesiac Album Review”. Pitchfork (на језику: енглески). 4. 6. 2001. Приступљено 11. 1. 2026. 
  6. ^ „Pyramid Song – Radiohead”. AllMusic (на језику: енглески). Приступљено 11. 1. 2026. 
  7. ^ а б в „Tchocky”. GRAMMY.com (на језику: енглески). Приступљено 11. 1. 2026. 
  8. ^ а б в г д ђ Ross, Alex (20. 8. 2001). „The Searchers: Radiohead’s Unquiet Revolution”. The New Yorker (на језику: енглески). Приступљено 13. 1. 2026. 
  9. ^ а б в г д ђ Hyden, Steven (29. 9. 2020). „How Radiohead Struggled to Reinvent Themselves While Making Kid A”. Pitchfork (на језику: енглески). Приступљено 13. 1. 2026. 
  10. ^ а б Bloom, Madison (7. 9. 2021). „Radiohead Reissuing Kid A and Amnesiac With New Album of Unreleased Songs: Listen to “If You Say the Word””. Pitchfork (на језику: енглески). Приступљено 13. 1. 2026. 
  11. ^ „Radiohead Previews Amnesiac at SXSW”. ABC News (на језику: енглески). 16. 3. 2001. Приступљено 13. 1. 2026. 
  12. ^ „Radiohead to Follow Amnesiac Release With Tour”. ABC News (на језику: енглески). 2. 5. 2001. Приступљено 13. 1. 2026. 
  13. ^ „Radiohead”. KCRW (на језику: енглески). 5. 5. 2001. Архивирано из оригинала 16. 04. 2026. г. Приступљено 13. 1. 2026. 
  14. ^ „Q #178 (July 2001): Fact File (Recorded / Producers)”. Citizen Insane (archive) (на језику: енглески). Приступљено 14. 1. 2026. 
  15. ^ „Rhythm (2001): Phil Selway on recording and releasing Amnesiac”. Citizen Insane (archive) (на језику: енглески). Приступљено 14. 1. 2026. 
  16. ^ „Radiohead – Amnesiac (release notes: Dorchester Abbey strings)”. Discogs (на језику: енглески). Приступљено 14. 1. 2026. 
  17. ^ „Interview with Colin Greenwood (VPRO/Pinkpop, 2001): mention of “Life in a Glasshouse” and Humphrey Lyttelton”. Citizen Insane (archive) (на језику: енглески). Приступљено 14. 1. 2026. 
  18. ^ а б в г „Relax: it's nothing like Kid A”. The Guardian (на језику: енглески). 1. 6. 2001. Приступљено 14. 1. 2026. 
  19. ^ а б в г Kornhaber, Spencer (4. 6. 2021). „The 2001 Album That Captured Modern Dread”. The Atlantic (на језику: енглески). Приступљено 14. 1. 2026. 
  20. ^ Arnás López, Jaime (2. 5. 2018). „Amnesiac (2001) by Radiohead; Technified Authenticity from Musical Synthesis (PDF)”. ResearchGate (на језику: енглески). Приступљено 14. 1. 2026. 
  21. ^ а б „Album Review: Radiohead – Amnesiac”. Drowned in Sound (на језику: енглески). 31. 5. 2001. Архивирано из оригинала 30. 07. 2023. г. Приступљено 14. 1. 2026. 
  22. ^ Hesselink, Nathan D. (2013). „Radiohead’s “Pyramid Song”: Ambiguity, Rhythm, and Participation”. Music Theory Online (на језику: енглески). 19 (1). Приступљено 14. 1. 2026. 
  23. ^ „From Kid A to Straight Outta Compton – five flawed albums that became classics”. The Guardian (на језику: енглески). 14. 1. 2016. Приступљено 14. 1. 2026. 
  24. ^ а б „How Radiohead Became, For a Time, the World's Biggest Political Band”. Pitchfork (на језику: енглески). 11. 5. 2016. Приступљено 14. 1. 2026. 
  25. ^ Letts, Marianne Tatom (2010). Radiohead and the Resistant Concept Album: How to Disappear Completely. Bloomington: Indiana University Press. ISBN 978-0-253-22272-5. 
  26. ^ „Stanley Donwood: There Will Be No Quiet”. Thames & Hudson. Приступљено 15. 1. 2026. 
  27. ^ а б в Aubrey, Elizabeth (10. 11. 2021). „The art of Radiohead’s ‘Kid A’ and ‘Amnesiac’: ‘We were all in a state of wild madness’”. The Independent. Приступљено 15. 1. 2026. 
  28. ^ а б „Thom Yorke and Stanley Donwood: The Kid A Mnesia Files (Interview excerpt)”. Juxtapoz. 2021. Приступљено 15. 1. 2026. 
  29. ^ а б Yorke, Thom; Donwood, Stanley (4. 11. 2021). „‘We had a fierce anger and suspicion’: Thom Yorke and Stanley Donwood on Radiohead’s Kid A and Amnesiac”. The Guardian. Приступљено 15. 1. 2026. 
  30. ^ „'We shared a bleak and sarcastic cynicism': Radiohead artist Stanley Donwood on working with Thom Yorke”. Big Issue. 15. 8. 2025. Приступљено 15. 1. 2026. 
  31. ^ Hussey, Allison (8. 10. 2021). „Watch Thom Yorke Discuss Radiohead Album Covers With Artist Stanley Donwood”. Pitchfork. Приступљено 15. 1. 2026. 
  32. ^ „Radiohead reveals details on new album, 'Amnesiac.'”. Rolling Stone. 4. 1. 2001. Приступљено 15. 1. 2026. 
  33. ^ а б в „Radiohead Takes 'Amnesiac' To Buddy Lists”. Billboard. 24. 4. 2001. Приступљено 15. 1. 2026. 
  34. ^ „Official Albums Chart on 10/6/2001”. Official Charts Company. Приступљено 15. 1. 2026. 
  35. ^ а б „Staind Fends Off Radiohead, St. Lunatics At No. 1”. Billboard. 14. 6. 2001. Приступљено 15. 1. 2026. 
  36. ^ „Staind leaves mark”. Variety. 13. 6. 2001. Приступљено 15. 1. 2026. 
  37. ^ а б „Radiohead Tour Crosses The Pond In June”. Billboard. 1. 5. 2001. Приступљено 15. 1. 2026. 
  38. ^ а б в Vulliamy, Ed (19. 8. 2001). „How Radiohead took America by stealth”. The Observer. The Guardian. Приступљено 15. 1. 2026. 
  39. ^ „PYRAMID SONG – RADIOHEAD”. Official Charts Company. Приступљено 15. 1. 2026. 
  40. ^ „Radiohead - Pyramid Song”. YouTube. Radiohead (official). Приступљено 15. 1. 2026. 
  41. ^ „KNIVES OUT – RADIOHEAD”. Official Charts Company. Приступљено 15. 1. 2026. 
  42. ^ „Radiohead: Knives Out (Music Video)”. MUBI. Приступљено 15. 1. 2026. 
  43. ^ „Radiohead - I Might Be Wrong”. YouTube. Radiohead (official). Приступљено 15. 1. 2026. 
  44. ^ „Radiohead - I Might Be Wrong”. YouTube. Radiohead (official). Приступљено 15. 1. 2026. 
  45. ^ „CEL MATES”. NME. 30. 11. 2001. Приступљено 15. 1. 2026. 
  46. ^ „Radiohead Take 'Amnesiac' On Tour”. Rolling Stone. 21. 6. 2001. Приступљено 15. 1. 2026. 
  47. ^ „Radiohead Confirms More North American Dates”. Billboard. 7. 5. 2001. Приступљено 15. 1. 2026. 
  48. ^ „Radiohead U.S. Tour Kicks Off In Houston”. Billboard. 19. 6. 2001. Приступљено 15. 1. 2026. 
  49. ^ а б „Singing in the rain with Radiohead”. The Guardian. 9. 7. 2001. Приступљено 15. 1. 2026. 
  50. ^ „Radiohead electrifies Shoreline”. SFGate (San Francisco Chronicle). 29. 6. 2001. Приступљено 15. 1. 2026. 
  51. ^ „Radiohead (live review)”. Variety. 21. 8. 2001. Приступљено 15. 1. 2026. 
  52. ^ Hubbard, Michael (7. 7. 2001). „Radiohead + Beck + Supergrass + Sigur Rós + Humphrey Lyttelton @ South Park, Oxford”. musicOMH. Приступљено 15. 1. 2026. 
  53. ^ „21 years ago today, we performed a hometown show in South Park, Oxford”. Radiohead (official Facebook page) (на језику: енглески). Приступљено 15. 1. 2026. 
  54. ^ „Review: Radiohead, 'Amnesiac'”. Slant Magazine (на језику: енглески). 2001-05-30. Приступљено 2026-01-15. 
  55. ^ „Amnesiac by Radiohead Reviews and Tracks”. Metacritic (на језику: енглески). Приступљено 2026-01-15. 
  56. ^ „Relax: it's nothing like Kid A”. The Guardian (на језику: енглески). 2001-06-08. Приступљено 2026-01-15. 
  57. ^ „Radiohead: Amnesiac”. Rolling Stone (на језику: енглески). 2001-06-05. Приступљено 2026-01-15. 
  58. ^ „Radiohead's Amnesiac, 20 years on: still sounds like the future”. The Guardian (на језику: енглески). 2021-05-28. Приступљено 2026-01-15. 
  59. ^ „Mercury Prize – 2001”. Mercury Prize (на језику: енглески). Приступљено 2026-01-15. 
  60. ^ „Top 20 Albums of 2001”. Pitchfork (на језику: енглески). 2001-12-31. Приступљено 2026-01-15. 
  61. ^ „Radiohead – Amnesiac (Australian charts)”. australian-charts.com. Hung Medien. Приступљено 17. јануар 2026. 
  62. ^ „Radiohead – Amnesiac (Austria)”. austriancharts.at. Hung Medien. Приступљено 17. јануар 2026. 
  63. ^ „Radiohead – Amnesiac (Ultratop Flanders)”. ultratop.be. Приступљено 17. јануар 2026. 
  64. ^ „Radiohead – Amnesiac (Ultratop Wallonie)”. ultratop.be. Приступљено 17. јануар 2026. 
  65. ^ „Billboard (23. јун 2001) – Топ канадских албума” (PDF). WorldRadioHistory. Приступљено 17. јануар 2026. 
  66. ^ „Radiohead – Amnesiac (Danishcharts.dk)”. danishcharts.dk. Приступљено 17. јануар 2026. 
  67. ^ „Radiohead – Amnesiac (Dutch charts)”. dutchcharts.nl. Hung Medien. Приступљено 17. јануар 2026. 
  68. ^ „Radiohead: Amnesiac (Suomen virallinen lista)”. IFPI Finland. Приступљено 17. јануар 2026. 
  69. ^ „Radiohead – Amnesiac (France)”. lescharts.com. Hung Medien. Приступљено 17. јануар 2026. 
  70. ^ „Radiohead – Amnesiac (Offizielle Deutsche Charts)”. offiziellecharts.de. Приступљено 17. јануар 2026. 
  71. ^ „Radioheadのアルバム売上ランキング (Oricon)”. oricon.co.jp (на језику: јапански). Приступљено 17. јануар 2026. 
  72. ^ „Radiohead – Amnesiac (Irish Charts)”. irishcharts.ie. Приступљено 17. јануар 2026. [мртва веза]
  73. ^ „Radiohead – Amnesiac (Italiancharts.com)”. italiancharts.com. Приступљено 17. јануар 2026. 
  74. ^ „Radiohead – Amnesiac (Charts NZ)”. charts.nz. Приступљено 17. јануар 2026. 
  75. ^ „Official Scottish Albums Chart Top 100 (10. јун 2001)”. Official Charts Company. Приступљено 17. јануар 2026. 
  76. ^ „Radiohead – Amnesiac (Swedishcharts.com)”. swedishcharts.com. Приступљено 17. јануар 2026. 
  77. ^ „Radiohead – Amnesiac (Swisscharts.com)”. swisscharts.com. Приступљено 17. јануар 2026. 
  78. ^ „RADIOHEAD – Official Charts (AMNESIAC peak)”. Official Charts Company. Приступљено 17. јануар 2026. 
  79. ^ „Billboard (30. јун 2001) – Billboard 200” (PDF). WorldRadioHistory. Приступљено 17. јануар 2026. 
  80. ^ „Rapports annuels 2001 (Ultratop Wallonia – albums)”. ultratop.be. Приступљено 17. јануар 2026. 
  81. ^ „Jaaroverzichten – Album 2001 (Netherlands)”. dutchcharts.nl. Hung Medien. Приступљено 17. јануар 2026. 
  82. ^ „Top Albums Annuel 2001 (France)”. SNEP. Приступљено 17. јануар 2026. 
  83. ^ „End of Year Album Chart Top 100 – 2001 (UK)”. Official Charts Company. Приступљено 17. јануар 2026. 
  84. ^ „Billboard (29. децембар 2001) – Годишње листе (Billboard 200)” (PDF). WorldRadioHistory. Приступљено 17. јануар 2026. 
  85. ^ „Les certifications – AMNESIAC – RADIOHEAD (SNEP)”. SNEP. Приступљено 17. јануар 2026. 
  86. ^ „Award levels (Albums) – BRIT Certified”. BPI. Приступљено 17. јануар 2026. 
  87. ^ „RIAA Gold & Platinum (search)”. RIAA. Приступљено 17. јануар 2026. 
  88. ^ „Gold & Platinum (Music Canada)”. Music Canada. Приступљено 17. јануар 2026. 
  89. ^ „IFPI Platinum Europe Awards – 2010”. IFPI (архивирано). Архивирано из оригинала 29. 06. 2012. г. Приступљено 17. јануар 2026. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
  • Amnesiac (мастер) на веб-сајту Discogs (језик: енглески) Уреди на Википодацима
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Amnesiac&oldid=31075074”