1742
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1742 на Викимедијиној остави.
| |
1742. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- јануар — Доњи дом Велике Британије користи прилику за гласање о превари на допунским изборима у Чипенхаму како би изгласао неповерење премијеру Роберту Ваполеу, а што је први такав случај у британској историји.
- 9. јануар — Роберта Валолеа британски краљ Џорџ II именује еарлом од Ордфорда, након чега он подноси оставку на месту Првог лорда ризнице и канцелара благајне; пет дана касније подноси оставку на место премијера након 20 година и 314 дана у тој служби.
- 17. јануар — Први шлески рат, Рат за аустријско наслеђе: Аустријанци под вон Кхевенхлером поразили Баваре код Шердинга у дан. Горњој Аустрији. Французи у Линцу се предају недељу касније.
- 24. јануар — Баварски кнез-изборник Карло изабран за римско-немачког цара као алтернатива Марији Терезији и преузима име "Карло VII"; с обзиром да је за њега, као хановерански владар, гласао британски краљ Џорџ II, тиме се и Велика Британија посредно укључује у Рат за аустријско наслеђе. Карло VII умире 1745, није имао стварну власт.
- 29. јануар — Датум одређен за погубљење бивших руских државника Андреја Остермана и фон Миниха - замењено прогоном у Сибир (нова царица Јелисавета се заветовала да неће потписивати смртне казне).
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 1. фебруар — Торинска конвенција, алијанса Сардиније и Аустрије.
- 12. фебруар — Карло VII је крунисан у Франкфурту за светог римског цара а хабзбуршке трупе му узимају Минхен (међу њима су и лички граничари).
- 15. фебруар — Први шлески рат, Чешко-моравска кампања: пруско-француско-саксонске снаге заузимају Иглау/Јихлаву. Французи се затим повлаче у Чешку а Пруси и Саксонци покушавају да заузму Брно.
- 16. фебруар — Спенцер Комптон изабран за новог британског премијера (до 1743), иако ће праву власт, као сива еминенција, држати Лорд Картерет, државни секретар за Сјеверно министарство.
- 28. фебруар — Руско-шведски рат: након истека примирја, руска царица Јелисавета одлучује наставити, односно поновно започети рат против Шведске.
Март
[уреди | уреди извор]- 5. март — Рат за Џенкинсово уво: британски адмирал Вернон покушава заузети град Панаму - без успеха, ове године је смењен.
- март — Луј XV одобрава шпанској војсци пролаз према Италији.
- 15. март — Данска склапа уговор о пријатељству са Француском, дан након истека споразума са Енглеском.
- 30. март — Саксонци се повлаче у Чешку из покушаја према Брну, а Пруси чине исто 5. априла.
Април
[уреди | уреди извор]- 13. април — У Даблину први пут изведен знаменити Ханделов ораториј Месија.
- 21. април — Али-паша Хећимоглу је по други пут велики везир (до 1743).
- 29. април — Француска браћа Вéрендрyе кренула у експедицију по северу Великих прерија у Северној Америци.
Мај
[уреди | уреди извор]- 6. мај — Спектакуларно крунисање руске царице Јелисавете.
- 6. мај — Павле Ненадовић изабран за епископа горњокарловачког - потврђен 1744, остаје до 1748.
- мај — Хуан Сантос Атахуала започиње побуну у амазонском делу Перуа - он је нестао негде иза 1752. а шпанско насељавање подручја је успорено за преко 100 година.
- 17. мај — Рат за аустријско наслеђе: Битка код Хотусице у којој пруски краљ Фридрих II наноси одлучан пораз аустријским снагама, под командом царичиног девера Карла Александра Лоренског.
- 24. мај — Рат за аустријско наслеђе: Битка код Сахаyа (Захáјí у јужној Чешкој) у којој француске снаге у наносе пораз аустријским снагама.
Јун
[уреди | уреди извор]- јун — Рат за аустријско наслеђе: Аустријске трупе на челу с вон Лобковитзем стављају француски гарнизон у Прагу под опсаду, до децембра.
- 11. јун — Пруски краљ Фридрих II, уплашен да би Французи након победе код Сахаyа могли склопити сепаратни мир, склапа споразум у Бреслау темељем кога се Хабсбуршка монархија одриче подручја које су Пруси претходно били освојили у Шлеској, а Фридрих обуставља непријатељства, чиме је окончан Први шлески рат.
- 13. јун — Руско-шведски рат: руска армија под Лацyјем прелази границу шведске Финске, Швеђани се повлаче према Хелсингфорсу/Хелсинкију.
- 14. јун — Борба код Саинт-Тропеза: британска ескадрила запалила пет шпанских бродова у француској луци (мада је Француска формално неутрална).
- 20. јун — Смирна већим делом страдала у пожару.
Јул
[уреди | уреди извор]- 7. јул — Рат за Џенкинсово уво: Битка Крвавог марша: Британци су поразили шпанску инвазију колоније Џорџија у Америци.
- 11. јул — Кинеске мисије: папа издао булу Еx Кво Сингулари којом је одбацио језуитско прихватање кинеских обичаја поштовања предака и забранио даљу дискусију - ударац за мисионарске напоре, став је промењен тек 1939.
- јул — Саксонци се повукли из рата са Аустријом.
- 28. јул — Берлинским уговором је формализован уговор из Бреслауа, којим је Пруској потврђена велика већина Шлезије и грофовија Глатз/Кладско - добитак 35.000 кв. км и око милион поданика.
- 29. јул — Сардинска армија заузела Модену, коју су држали Шпанци.
Август
[уреди | уреди извор]- 19. август — Британска флота упловљава у Напуљ, краљу Карлу је уручен ултиматум да повуче напуљске снаге из коалиције са Шпанцима у Италији.
- 24. август — Руско-шведски рат: Руске снаге заузимају Хелсинки после четири дана блокаде, чиме започиње период окупације Финске познат као Мали гнев (до 1743). Руси настављају до Åланда и одсецају Финску од Шведске.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 1. септембар — Шпанци улазе преко превоја Галибиер у Савоју и 10-ог заузимају главни град Камбери - Сардинци се повлаче у Торино.
- 5. септембар — Преживели из руске Велике северне експедиције се вратили на Камчатку. Крзно морских видри које су донели оцењено је најбољим на свету, што потиче насељавање руских трговаца на Аљасци.
- септембар — Аустријанци привремено прекинули опсаду Прага, јер је француска колона маршала де Маилебоис стигла из Вестфалије на границу Чешке - француски војвода де Броглие бежи из Прага са 12.000 људи.
- септембар — Црногорски главари одлучили да пошаљу владику Саву за помоћ у Русију - иде преко Задра, Ријеке, Љубљане и Беча, у Русију стиже средином априла 1743. - помоћ није исплаћивана 20 година, руског дипломату у Цариграду моли да се заузме за Црну Гору, нпр. у вези отимања имања Цетињског манастира (враћа се 1744).[4]
Октобар
[уреди | уреди извор]- октобар — Сардинци повратили Савоју, након преласка превоја Монт-Ценис.
- 30. октобар — Преживели српски заробљеници из рата са Русијом тек сада пуштени на слободу, три године након склопљеног мира, седам година након почетка рата.
- октобар — Наводно тајно венчање царице Јелисавете и њеног љубавника Алексеја Разумовског, којег зову "ноћни император".
Новембар
[уреди | уреди извор]- 18. новембар — Руска царица Јелисавета означава Карла Петера Улриха од Холштајн-Готорпа (14), сина своје старије сестре Ане Петровне, за наследника престола (цар Петар III 1762).
- 30. новембар — Руски царски декрет наређује рушење незаконито изграђених џамија у Казанској губернији, и забрану градње нових. Епископ Лука Конашевич ће за две године срушити 418 од 536 џамија.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 7. децембар — Отворена Берлинска државна опера Унтер ден Линден, довршена следеће године.
- 11. децембар — Англо-руски споразум: Јелисавети призната царска титула, предвиђена узајамна помоћ у случају рата. Председник Колегија иностраних дела Алексеј Бестужев-Рјумин се залаже за англо-аустријску страну, насупрот франко-пруске (француска дипломатија је била врло утицајна у Русији).
- 13. децембар — Руски царски декрет наређује протеривање Јевреја, осим ако би прешли у православље.
- 16. децембар — Рат за аустријско наслеђе: француски маршал де Белле-Исле бежи из Прага са 14.000 људи - преосталих 6.000 трупа, већином рањених и болесних, предаје се 26. 12..
- децембар — Други шпански напад на Савоју, сардинске трупе се опет повлаче - шпанска окупација траје до 1749.
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Трговина стоком из Загорја и Славоније, волова и свиња, од ове године углавном иде у Беч умјесто у Венецију.
- Јачање положаја Католичке цркве у Дубровнику: влада сакупила јеврејске књиге и спалила их на тргу.
- Дубровчани о Катуњанима: "купе се за изит под оружјем да оштете како је њихов обичај од свађер".
- Београдски хришћани поднели молбу да им се обнови црква - Порта то дозвољава, али за турских времена није обновљена.
- Немири у Посавској граници, а истовремено се буне и коморски поданици у Малој Влашкој (централној Славонији)
- Руђер Бошковић је један од тројице математичара упитаних за мишљење о пукотинама куполе базилике св. Петра.
- Марвелов млин у Нортхамптону, зграда прве предионице памука на неживи, водни, погон
- Португалски краљ одобрио Азорцима да се населе на југу Бразила, из чега настаје Порто Алегре.
Рођења
[уреди | уреди извор]Август
[уреди | уреди извор]- 16. децембар —Гебхард Леберехт фон Блихер, пруски фелдмаршал
Смрти
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 14. јануар — Едмунд Халеј, енглески астроном, математичар, метеоролог и физичар
Децембар
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]
