1687
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1687 на Викимедијиној остави.
| |
| |
1687 је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- јануар — Аустријски двор упутио свог представника у Дубровник, као знак протектората. То је Доминико Корадини који ће ступати у контакте са Херцеговцима. Након губитка Будима, Османлије су основале Београдски пашалук, под командом мухафиза у рангу везира и са самосталном дефтерханом.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- фебруар — Патријарх Арсеније III борави у Комарну.
Март
[уреди | уреди извор]- март — септембар — У Еперјешу (Прешову) погубљена 24 протестанта (Антонио Карафа на челу ванредног суда).
Април
[уреди | уреди извор]- 4. април — Краљ Џејмс II Стјуарт издао Декларацију индулгенције која предвиђа слободу религије и поништење казнених закона против католика и неких протестаната.
Мај
[уреди | уреди извор]- 6. мај — Хигасхиyама је нови јапански цар (до 1709).
- мај — Руско-турски рат 1686.-1700. - Кримске битке: неуспели први руско-козачки поход према Перекопу, до којег нису ни стигли.
Јун
[уреди | уреди извор]Јул
[уреди | уреди извор]- 5. јул — Објављени Њутнови Философиа Натуралис Принципиа Математица, темељ модерне физике.
- 23. јул — Морејски рат: искрцавање млетачких снага код Патраса и заузеће града након што су поражени Турци. Затим падају тврђаве Мореја и Румелија на улазу у Коринтски залив, Лепанто, Коринт, Кастел Торнезе, Мистра.
Август
[уреди | уреди извор]- 4. август — Иван Мазепа постаје хетман Левообалне Украјине (до 1708) након што је потиснуо Ивана Самојловича.
- 12. август — Мохачка битка (1687) тежак османлијски пораз: Карло Лоренски је поразио војску великог везира Сари Сулејман-паше - долази до побуне у османској војсци.
- 18. август — Млетачки Сенат дао 1.400 лира за рестаурацију православне Цркве светога Николе у Пули.
- 21. август — Млечани, Францесцо Моросини и Ото Вилхелм вон Конигсмарк, сломили Турке на Мореји (Пелопонезу), којима је остала само Монемвасија.
- 23. август — Млетачко-ускочки напад на Дувно, погинуо војвода Стојан Јанковић. Пре овога, Јанковић је нападао и Мостар, "попалио данашњи Претхум, махале Џабовину и Рајевињу, али преко старе ћуприје није могао прећи".
Септембар
[уреди | уреди извор]- септембар — Могулски владар Аурангзеб потчинио Султанат Голконда, последњи од Деканских султаната.
- септембар — У Славонији и Лици ослобођени Костајница, Нови на Уни, Зрин.
- 12. септембар — Аустријанци заузели Сомбор.
- септембар, половином — Генерал гроф Јохан Хеинрих вон Диневалд, командант аустријске војске између Саве и Драве освојио Воћин (Шаренград) код Илока.
- 18. септембар — Абаза Сијавуш-паша нови велики везир, није у стању смирити војску (убијен у фебруару) - ранији везир Сари Сулејман-паша је погубљен.
- 21. септембар — Млечани се искрцали у Пиреју (Порто Лион).
- 26. септембар — У битки између Турака и Млечана делом је оштећен Партенон.
- 28. септембар — Турски гарнизон у Атини се предао након што је поражен покушај деблокаде из Тебе.
- септембар, крајем — Диневалд и гроф Иван Драшковић освојили Валпово и Осијек. Срби из Срема и калуђери беже преко Саве у Шабац и на Цер (враћају се годину дана касније).
- 30. септембар — Млечани (Гироламо Цорнаро) и локални Срби освојили Херцег Нови након једномесечне опсаде. Касније ће заузети Царину између Дубровника и Требиња, и ући у Цавтат, због чега Дубровчани помажу Турцима.
Октобар
[уреди | уреди извор]- октобар — У Каталонији почиње Побуна Баретина, револт претежно сеоске сиротиње због квартирања војника након лоше жетве.
- октобар, половином — Генерал Диневалд осваја Ораховицу и Пожегу, улази у напуштени Вуковар, затим у Ердут, Паланку и Ђаково.
- 27. октобар — Уговор из Балазсфалвија између Карла Лоренског и Михаља I Апафија: признаје се независност Ердеља у замену за помоћ војсци.
- октобар, крајем — Диневалд заузима Церник, Пакрац, Каменград, Белу Стену и Краљеву Велику.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 2. новембар — У побуни јањичара у Цариграду, збачен је са власти турски султан Мехмед IV, а на престо је дошао његов млађи брат Сулејман II.
- 8. новембар — Султан Мехмед IV збачен (раније се у Београду побунили јаничари и дошли у Цариград). Постављен брат Сулејман II (до 1691). Мустафа Ћуприлић накратко постао други везир.
- 10. новембар — Угарски сабор у Пожуну прихвата Хабсбурге за наследне владаре. На овом сабору је укинут чланак Златне буле Андрије II. (1222.) који је дозвољавао побуну против неуставне краљеве владе - хабсбуршки апсолутизам. Цар обећава угарском и словенском племству да ће крајишници постати кметови.
- новембар/децембар — Кучи разбили једну казнену експедицију скадарског Сулејман-паше Бушатлије, превирање међу источнохерцеговачким племенима.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 4. децембар — Млетачка Република уводи новац лирета за Далмацију и Албанију.
- 17. децембар —- Освојен Егер.
- децембар — Освојен Петроварадин (Максимилијан II Емануел).
- децембар — Православни Срби из Срема и Босне се пресељавају у околину Дарде у Барањи и око Ђакова.
Непознати датуми
[уреди | уреди извор]Рођења
[уреди | уреди извор]Смрти
[уреди | уреди извор]Дани сећања
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]
