1851.

Ovo je članak o godini 1851.

Milenijum:	2. milenijum
Vjekovi:	18. vijek – 19. vijek – 20. vijek
Decenija:	1820-e  1830-e  1840-e  – 1850-e –  1860-e  1870-e  1880-e
Godine:	1848 1849 1850 – 1851 – 1852 1853 1854

1851.. po kalendarima

Gregorijanski	1851.. (MDCCCLI)
Ab urbe condita	2604.
Islamski	1267–1268.
Iranski	1229–1230.
Hebrejski	5611–5612.
Bizantski	7359–7360.
Koptski	1567–1568.
Hindu kalendari
• Vikram Samvat	1906–1907.
• Shaka Samvat	1773–1774.
• Kali Yuga	4952–4953.
Kineski
• Kontinualno	4487–4488.
• 60 godina	Yin Metal Svinja (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11851.
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1851 (MDCCCLI) bila je redovna godina koja počinje u srijedu po gregorijanskom, odn. redovna godina koja počinje u ponedjeljak po 12 dana zaostajućem julijanskom kalendaru (linkovi pokazuju godišnje kalendare).

Događaji

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak

Pečat Tajpinškog carstva

• 11. 1. (11. 2.?) - Jintianska pobuna označava "zvaničan" početak Tajpinškog ustanka u Kini, na čelu sa Hong Xiuquanom koji proglašava "Nebesko Carstvo Najvišeg Mira" (Taiping Tianguo).
• 21. 1. - Železnička nesreća kod Avenweddea u Nemačkoj, trojica poginulih, lakše povređen pruski princ Friedrich.
• 1. 2. - Prva nemačka podmornica, Brandtaucher, potonula u Kielu na probnoj vožnji.
• 9. 2. - Matica ilirska dobila pravila na glavnoj skupštini.
• 15. 2. - U Bostonu uhapšen odbegli rob Shadrach Minkins (prema prošlogodišnjem zakonu o odbeglim robovima), ali ga abolicionisti oslobodili iz sudnice.
• 1. 3. - Prvi broj časopisa "Pravdonoša" u Zadru (izlazi do rujna 1852, urednik Ante Kuzmanić).
• 11. 3. - Praizvedba Verdijeve opere Rigoletto u Veneciji.
• mart - Ljubomir Nenadović se susreo u Napulju sa Njegošem, do maja putuje s njim što će opisati u "Pismima iz Italije".
• mart - Frederick Scott Archer objavio kolodijumski proces fotografije (dominantna tehnika 1850-tih do 1880-tih).
• mart - Odlučeno da se Topolivnica premesti iz Beograda u Kragujevac (zgrada izgrađena 1853).
• 20. 3. - Omer-pašinom voljom ubijen hercegovački vezir Ali-paša Rizvanbegović.

Foucaultovo klatno u Panteonu (2010)

• 26. 3. - U pariskom Panteonu izveden eksperiment sa Foucaultovim klatnom.
• 27. 3. - Pripadnici jednog dobrovoljačkog bataljona naišli na Dolinu Yosemite u Kaliforniji i prvi ostavili izveštaj o njoj.
• 31. 3. - Raspuštena Vojska Schleswig-Holsteina (ishod Prvog rata za Šlezvig).

April/Travanj – Jun/Lipanj

• 2. 4. - Mongkut (Rama IV) je novi kralj Sijama (Tajlanda) - krunisan je 15. maja, vlada do 1868.
• 14. 4. - Car Franjo Josip otvorio Carevinsko vijeće koje se sastoji od njegovih odabranika.
• 20. 4. - Liberalna pobuna u Santjagu, prva runda Čileanske revolucije - uprkos ovome, konzervativac Manuel Montt će biti izabran u junu a pobunjenici će biti poraženi do kraja decembra.
• 26. 4. - Pobuna oficira prinudila portugalsku kraljicu Mariju II da smeni markiza od Tomara i za premijera postavi vojvodu od Saldanhe (do 1856).

Svjetska izložba 1851

• 1. 5. - Kraljica Viktorija otvara u Londonu Veliku izložbu delâ industrije svih nacija (traje do 11. oktobra).
• 6. 5. - John Gorrie patentirao mašinu za pravljenje leda ali naprava ismejana.
• 14. 5. - Preds. Fillmore i mnoge visoke ličnosti otvaraju dvodnevnim putovanjem Erie železnicu, između reke Hudson i jezera Erie - sa 714 km najduža u SAD, prva sa telegrafom, u početku sa kolosekom od šest stopa/1829 mm.
• maj-avgust - Velika poplava na Srednjem zapadu SAD, uništen Des Moines, Iowa.
• 3. 6. - U Topčideru otvoreno prvo beogradsko strelište.
• 5. 6. - U SAD počinje objavljivanje feljtona "Čiča Tomina koliba".
• lipanj - Vjekoslav Karas portretira Omer-pašu Latasa u Travniku, što će Andrić opisati u romanu.
• lipanj - Matica ilirska predložila slavenskim književnim društvima sastanak u cilju približavanja "načina pisanja" kod Slavena - to izaziva pozornost ministra unutarnjih poslova von Bacha.
• 15. 6. - Jacob Fussell napravio u Pensilvaniji prvu fabriku sladoleda.
• 21. 6. - Adolf Anderssen i Lionel Kieseritzky odigrali Besmrtnu partiju u pauzi šahovskog turnira u Londonu.

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan

• 1. 7. - Kolonija Victoria izdvojena iz New South Walesa. Na teritoriji je pronađeno zlato što dovodi do zlatne groznice i velikog uvećanja stanovništva.
• 19. 7. - Francuska nacionalna skupština odbacila ustavne reforme koje je predložio predsednik Bonaparta, takođe je ukinula opšte pravo glasa kako bi ga lišila podrške.
• 23. 7. - Carevom voljom u Beču osnovan Centralni institut za meteorologiju i zemaljski magnetizam, najstariji meteo zavod na svetu.
• 28. 7. - Totalno pomračenje Sunca, u sh. krajevima prekriveno 80-90% diska.
• 29. 7. - Annibale de Gasparis otkrio asteroid 15 Eunomia, najveći kamenitog tipa.
• avgust - Narciso López preduzeo neuspešnu ekspediciju na špansku Kubu - ne nailazi na podršku, biće pogubljen 1. septembra.

Okruzi Vojvodstva

• 16. 8. - Parobrod SS Baltic prešao Atlantik za 9 dana, 19 sati i 26 minuta, čime je zaslužio Plavu vrpcu.
• avgust, druga polovina - Promenjena organizacija Vojvodstva, grof Koronini je novi guverner i predsednik zemaljske vlade; Vojvodstvo i Tamiški Banat podeljeni u pet okružja (lugoško, temišvarsko, torontalsko, somborsko i novosadsko).
• 18. 8. - Izbija Platinski rat između Brazila i Argentine oko utjecaja nad Urugvajem, Paragvajem i bazenom Rio de la Plate, argentinska opozicija se takođe bori protiv diktatora de Rosasa (do veljače '52).
• 20. 8. - Kitolovac Ann Alexander potopljen od ranjenog kita ulješure u južnom Pacifiku.
• 20. 8. - Austrijski car oglasio da ukida odgovornost bečkog ministarstva (vlade) prema narodnomu zastupstvu; istovremeno od ministra-predsednika i predsednika skupštine traži "savet" treba li zadržati ustav iz 1849.
• 22. 8. - Jahta America pobedila u trci kod Engleske, po njoj će biti nazvan trofej America's Cup.
• septembar - Ispod La Manša položen prvi podmorski komunikacioni kabl sa odgovarajućom zaštitom.
• 18. 9. - Osnovan The New York Times (u početku The New York Daily Times).

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac

† Njegoš

• oktobar - Osnovana novinska agencija Reuters.
• oktobar - Knežev predstavnik (predsednik vlade) Avram Petronijević otišao u Carigrad na poziv turske vlade, pokušava da pokrene pitanje nasledstva kneževskog dostojanstva (tamo će ostati do smrti sledećeg aprila).
• 18. 10. - Objavljeno englesko izdanje romana Moby-Dick, pod naslovom The Whale; američko izdanje, pod poznatim naslovom, objavljeno sledećeg meseca.
• 24. 10. - William Lassell otkrio Uranove satelite Ariel i Umbriel.
• 31. 10. (19. 10. po j.k.) - Umro je Petar II Petrović Njegoš, vladika i vladar Crne Gore; naslediće ga sledeće godine Danilo, koji se trenutno nalazi u Sankt Petersburgu (pretendenti u zemlji su Pero Tomov i Đorđije Savov Petrović). Njegoš je prvobitno sahranjen u Cetinjskom manastiru a 1855. prenesen na Lovćen.
• 31. 10. - Upraviteljstvo varoši Beograda donelo pravila za gašenje požara.
• 13. 11. (1. 11. po j.k.) - Otvorena železnička pruga Sankt Petersburg - Moskva (Nikolajevska).
• 13. 11. - Dennyjeva družina stigla na mesto budućeg Seattlea.
• 18. 11. - Georg V postaje poslednji kralj Hanovera (do 1866).
• 26 - 27. 11. - Bombardovanje Saléa: francuska mornarica bombarduje marokanski grad čiji su građani opljačkali francuski teretnjak.

Državni udar u Francuskoj: konjica u Parizu

• 2. 12. - Državni udar u Francuskoj: predsednik Bonaparte raspustio Skupštinu, vratio univerzalno pravo glasa i najavio ustavne promene; oružani otpor je ubrzo ugušen.
• 13. 12. - Proglas bana Jelačića kojim poziva hrvatske rodoljube da sakupe 100.000 forinti za narodno kazalište u Zagrebu.
• 20. 12. - Na beogradskom Topčideru osnovana prva kazneno-popravna ustanova u Srbiji.
• 20 - 21. 12. - Francuski ustavni referendum navodno daje ogromnu većinu za predsednika Bonapartu.
• 22. 12. - Britanski inostrani ministar Palmerston prinuđen na ostavku jer je samovoljno čestitao Bonaparti na puču.
• 24. 12. - Požar u Kongresnoj biblioteci SAD.
• 26 - 27. 12. - Britanska mornarica bombarduje ostrvo Lagos, oba (vladar) Kosoko beži.
• 31. 12. - Franjo Josip I. izdaje Silvestrovski patent kojim je ukinut oktroirani austrijski ustav iz 1849 - neoapsolutizam traje do 1867, do 1859. naziva se Bachov apsolutizam.

Kroz godinu

• Počinje izlaziti časopis Arkiv za pověstnicu jugoslavensku (do 1875), izdavač Ivan Kukuljević Sakcinski.
• Objavljena Njegoševa poema "Lažni car Šćepan Mali".
• U Zagrebu objavljeno djelo Ivana Franje Jukića "Zemljopis i poviestnica Bosne".
• Zabranjen ulazak u Vojvodinu listovima iz Srbije.
• Josip Juraj Štrosmajer postao i apostolski vikar za Srbiju.
• U Bosni ukinute spahije, čime je prevladano dvovlašće starog i novog plemstva; takođe ukinuti i esnafi.
• Druga knjiga pesama Branka Radičevića.
• Osnovana New York and Mississippi Valley Printing Telegraph Company, kasniji Western Union.
• Osnovana B. B. and R. Knight Corporation, kasniji Fruit of the Loom.
• Na inicijativu velikog vezira Mustafa Rešid-paše osnovan Savet znanja (Encümen-i daniş) za promovisanje učenosti.
• David Livingstone stigao na izvorište Zambezija.
• Mlada Cixi izabrana za jednu od supružnica kineskog cara Xianfenga.
• Otkriveno Ostrvo princa od Velsa (Nunavut).
• Nauka i tehnika:
  • Objavljene Navier-Stokesove jednadžbe.
  • Hermann von Helmholtz izmislio oftalmoskop.
  • Auguste Comte počinje objavljivanje "Sistema pozitivne politike" (do '54).

Umjetnost

• 
  "Monarh glena (doline)", Landseer
• 
  "Deveruša", Millais
• 
  "Portret Matilde Juva Branca", Hayez
• 
  "Washington prelazi Delaware", Leutze
• 
  "Žetva", Daubigny

Rođenja

• 18. 1. - Heinrich Friedjung, austrijski istoričar, novinar († 1920)
• 26. 2. - Slavko Cuvaj, ban Hrvatske († 1931)
• 19. 3. - Roque Sáenz Peña, predsednik Argentine († 1914)
• 19. 4. - Đorđe Krstić, slikar († 1907)
• 13. 5. - Laza Lazarević, srpski pisac († 1891)
• 20. 5. - Emile Berliner, pronalazač gramofonske ploče († 1929)
• 9. 6. - Charles Joseph Bonaparte, američki političar († 1921)
• 12. 6. - Oliver Lodge, fizičar († 1940)
• 8. 7. - Arthur Evans, arheolog († 1941)
• 14. 8. - Doc Holliday, zubar, kockar, revolveraš († 1887)
• 28. 8. - Ivan Tavčar, književnik, političar († 1923)
• 1. 9. - Karl Kellner, hemičar, mistik († 1905)
• 4. 9. - Andrija Fijan, glumac, redatelj († 1911)
• 19. 9. - Ivan Hribar, gradonačelnik Ljubljane († 1941)
• 21. 9. - Mijo Kišpatić, mineralog († 1926)
• 26. 9. - Ivo Benko, astronom († 1903)
• 29. 9. - Dimitrije Mita Cenić, srpski novinar, publicista, socijalista († 1888)
• 2. 10. - Ferdinand Foch, maršal Francuske († 1929)
• 11. 10. - Josif Marinković, srpski kompozitor († 1931)
• 6. 11. - Charles Dow, novinar, suosnivač Dow Jones († 1902)
• 10. 12. - Melvil Dewey, bibliotekar, koncipirao klasifikaciju († 1931)
• 17. 12. - Otto Schott, pronalazač borosilikatnog stakla († 1935)
• 19. 12. - Stjepan Kugli, knjižar, nakladnik († 1915)
• ? - Jefrem Bojović, episkop žički († 1933)
• ? - Svetozar Mašin, inženjer, prvi suprug Drage Lunjevice Mašin († 1886)

Smrti

• 27. 1. - John James Audubon, prirodnjak, ilustrator (* 1785)
• 1. 2. - Mary Wollstonecraft Shelley, književnica (* 1797)
• 18. 2. - Carl Gustav Jacob Jacobi, matematičar (* 1804)
• 23. 2. - Nikola Mazarović, sastavljač pjesmarice (* 1760)
• 9. 3. - Hans Christian Ørsted, fizičar, hemičar (* 1777)
• 13. 3. - Bartolomeo Kunibert, jedan od prvih lekara u Srbiji (* 1800)
• 13. 3. - Karl Lachmann, nemački filolog i kritičar
• 20. 3. - Ali-paša Rizvanbegović, hercegovački vezir (* 1783)
• 2. 4. - Nangklao Rama III, kralj Sijama (* 1787)
• 23. 4. - Mihail Lazarev, ruski admiral (* 1788)
• 20. 5. - Stanko Vraz, književnik (* 1810)
• 10. 7. - Louis Daguerre, pionir fotografije, slikar (* 1787)
• 20. 7. - Horace Sébastiani, maršal Francuske, političar (* 1772)
• 11. 9. - Sylvester Graham, reformator ishrane (G. hleb, G. brašno) (* 1794)
• 14. 9. - James Fenimore Cooper, književnik (* 1789)
• 4. 10. - Manuel Godoy, bivši predsednik vlade Španije (* 1767)
• 16. 10. - Ljudevit Jelačić, pravnik, pjesnik (* 1792)
• 19. 10. - Marie-Thérèse, najstarije dete Luja XVI i Marije Antoanete (* 1778)
• 31. 10. - Petar II Petrović Njegoš, vladika i vladar Crne gore (* 1813)
• 26. 11. - Jean-de-Dieu Soult, maršal general Francuske (* 1769)
• 10. 12. - Karl Drais, pronalazač dresine (* 1785)
• 19. 12. - William Turner, slikar (* 1775)

Reference

Literatura

• Rudolf Horvat (hr Wikisource): Najnovije doba hrvatske povjesti/Prelom s Ugarskom
• Istorija srpskog naroda, Od Prvog ustanka do Berlinskog kongresa 1804-1878, Beograd 1981
  • Peta knjiga prvi tom (V-1)
  • Peta knjiga drugi tom (V-2)